Дизајн причвршћивача карактерише висок ниво стандардизације, серијализације и заменљивости, и подржан је релевантним националним или индустријским стандардима. Иако мали, причвршћивачи су критични за прецизност састављања возила, оперативну стабилност, сигурност и радни век. Уобичајени причвршћивачи за аутомобиле обухватају завртње/завртње, навртке, -завртње за самоурезивање, подлошке, пластичне навртке и копче. Типичне методе причвршћивања укључују употребу вијака, шрафова или клинова са наврткама у рупама са навојем, или-шрафова за самопрезивање у унапред формираним рупама-.
Са порастом нових енергетских возила и све већим усвајањем свих-алуминијских каросерија, важност нових процеса и причвршћивача-као што су проточно бушење завртња (ФДС), отпорно тачкасто заваривање (РСВ) за алуминијум, само-закивање (СПР) и слепо закивање{3} наставља да расте{{3}. Технологије антикорозивних премаза за причвршћиваче прелазе са традиционалних метода галванизације и фосфатирања на разне нове, еколошки-пријатељске премазе високих-превлака као што су Дацромет, Геомет и Делта. Производи за причвршћивање морају стриктно да буду у складу са захтевима у вези са ограниченим и забрањеним супстанцама у деловима и материјалима аутомобила.
Причвршћени спојеви морају испуњавати кључне захтеве перформанси, посебно поузданост и сигурност. Производи са класом чврстоће од 10,9 или више захтевају третман како би се спречило крхкост водоника. Димензије навоја за различите класе толеранције метричких навоја морају бити у складу са ГБ/Т 15756, док дизајн отвора треба да се односи на ГБ/Т 152 и ГБ/Т 5277. Спецификације за крајеве делова са спољним навојем, као и изоставе навоја{6}}, растојања до рамена, удубљења навоја и 2 за иконе ГБ/Т. кроз-рупе и рупе са извртањем треба да се односе на ГБ/Т 5227, ГБ/Т 152.4 и ГБ/Т 152.3.
Уобичајене методе закључавања првенствено спадају у три категорије: склопови завртња-и-забрављујућих-подложака, матице за закључавање (све-металне матице за закључавање и не-навртке за закључавање неметалних уметака) и лепкови за{5}}затварање навоја. Коефицијент трења служи као основни параметар и гранични услов за пројектовање вијчаних спојева; уобичајени распони укључују 0,09–0,15, 0,10–0,16 и 0,12–0,18. Методе монтаже које се широко користе укључују контролу обртног момента и контролу угла{13}}окретног момента. Препоручене вредности за дубину захвата завртња/завртња, дубину урезивања навоја и дубину бушења могу се наћи у стандарду ВДИ 2230.